Umor je postao nova normalnost.
Ne onaj posle teškog dana, već onaj stalni, koji traje nedeljama, mesecima, pa i godinama.
Ljudi u Srbiji često kažu:
- „Spavam, ali nisam odmoran“
- „Nemam snage ni za šta“
- „Sve me brzo iscrpi“
I nije to slučajno.
1. Konstantna briga o osnovnim stvarima
U Srbiji se retko živi „opušteno“.
Čak i kada imaš posao, u glavi su stalno pitanja:
- hoće li biti sutra
- kako platiti račune
- šta ako se nešto desi
Taj tihi stres ne prestaje.
Telo je stalno u pripravnosti – i to troši energiju više nego fizički rad.
2. Život bez pravog odmora
Odmor danas ne znači isto što i nekad.
Većina ljudi:
- i tokom odmora razmišlja o problemima
- proverava telefon
- nema osećaj mira
Bez pravog mentalnog odmora, telo nema kada da se oporavi.
3. Previše obaveza, premalo podrške
Mnogi u Srbiji nose više uloga odjednom:
- posao
- porodica
- briga o drugima
- stalno „snađi se“
A retko ko pita:
👉 Kako si ti?
To dugoročno vodi do emocionalne iscrpljenosti.
4. Loše navike koje se podrazumevaju
Nedovoljno sna, neredovni obroci, previše kafe, malo kretanja – sve to deluje bezazleno dok se ne spoji u jednu celinu.
Tada se javlja:
- hronični umor
- bezvoljnost
- pad koncentracije
I ljudi misle da je to „normalno stanje“.
5. Osećaj da se trud ne isplati
Jedan od najtežih psihičkih tereta je osećaj da se stalno trudiš, a nema vidljivog pomaka.
Kada motivacija nestane, telo to registruje kao poraz – i reaguje umorom.
Šta može da pomogne?
Ne instant rešenja, već sitne promene:
- realnija očekivanja od sebe
- makar kratki momenti mira tokom dana
- jasnije granice prema obavezama
- prihvatanje da je umor signal, a ne slabost
Ljudi u Srbiji nisu slabi.
Naprotiv – predugo su jaki.
Iscrpljenost nije lenjost, već znak da telo i um pokušavaju da kažu da je dosta.
Ako si se prepoznala u ovom tekstu – nisi sama.
I nije s tobom nešto pogrešno.