Širenje hantavirusa je jedna od glavnih tema svetskih medija poslednjih dana: opasni patogen se pojavio na na kruzeru u Južnom Atlantiku i odneo živote troje putnika, dok je šest osoba obolelo.
Mnogi su se odmah setili pandemije koronavirusa, ali i načina na koji je tad sve počelo. Isto kao i u slučaju hantavirusa i kruzera MV Hondius, koronu ćemo uvek pamtiti po kruzeru Diamond Princess, i panici koju smo osećali dok smo pratili vesti sa ovog broda, sada ceo svet gleda na Atlantik i brod na kojem su zaraženi ovim virusom.
Zbog svega su se nadležni u svetu, ali i u Srbiji, odmah oglasili, i tvrde da nema mesta panici, te da hantavirus neće biti nova korona.
Tako iz Instituta za javno zdravlje „Batut“ ističu kako je prenos na čoveka jako redak i do sada zabeležen samo kod pojedinih sojeva, dok je i poznati virusolog Milanko Šekler naglasio isto to i kazao kako smatra da su naši građani neosonovano zabrinuti.
Ovo postaje jasno i kad se analiziraju sličnosti i razlike između Covid-a i Hantavirusa. Iako oba virusa mogu izazvati teške respiratorne probleme i smrt, što dovodi do panike i sličnih mera (karantin, praćenje kontakata), ipak su fundamentalno različiti, po načinu širenja, uticaju i riziku. Korona je mnogo, mnogo zaraznija i predstavlja veći rizik po javno zdravlje od hantavirusa.
Ključne sličnosti hantavirusa i korone
Vest o širenju hantavirusa i informacije o simptomima zaraze i merama koje se preduzimaju, kao i vest da je ponovo jedan kruzer u centru pažnje, naveli su sve da pomisle „ovo je isto kao korona“. I zaista, na prvi pogled, ima mnogo sličnosti između dve zaraze:
Simptomi na početku su slični: Groznica, glavobolja, umor, bolovi u mišićima, kasnije problemi sa disanjem (kašalj, kratak dah). Obe zaraze mogu da liče na gripu ili tešku upalu pluća.
Izazivaju veoma teške bolesti: Mogu dovesti do akutnog respiratornog distresa, hospitalizacije i smrti.
Mere kontrole su radikalne u oba slučaja: Karantin, izolacija obolelih, higijena, praćenje kontakata.
Zoonotsko poreklo: Oba virusa su prvobitno preneta sa životinja na ljude (koronavirusi sa slepih miševa, hantavirus sa glodara).
Ključne razlike
Ipak, dublji uvod u problematiku jasno pokazuje da panici zaista nema mesta, i da je reč o dve fundamentalno različite zaraze. Ukratko, korona je mnogo rizičnija od hantavirusa, kad je reč o pandemijskom potencijalu, najviše zbog toga što se neuporedivo lakše prenosi od hantavirusa.
Način prenošenja: Koronavirus se prenosi lako od čoveka do čoveka (kapljice, aerosoli, površine); Hantavirus se prenosi uglavnom sa glodara (urin, izmet, pljuvačka), dok je prenos čovek-čovek ekstremno redak (moguć je samo kod nekih sojeva, npr. andski soj
Zaraznost: Korona virus je poznat po veoma visokoj zaraznosti, što je rezultiralo i globalnom pandemijom; Kod hantavirusa, zaraznost je niska, i sve se završava na lokalizovanim slučajevima ili malim klasterima obolelih
Stopa smrtnosti (CFR): Kod koronavirusa ona je relativno niska (0.5–3% zavisno od varijante, vakcina, starosti); kod hantavirusa je visoka: 30–40% za plućni sindrom (HPS), 1–15% za bubrežni oblik
Inkubacija: Kod korone je 2–14 dana, a kod hantavirusa 1–8 nedelja
Broj slučajeva: Koronu pamtimo po stotinama miliona slučajeva; hantavirus se javlja kod maksimalno 200.000 odoba godišnje globalno
Globalni uticaj: Korona je izazvala pandemiju, milionske smrti, ogromne ekonomske posledice; U slučaju hantavirusa rizik je lokalni, i nema ovih posledica
Prevencija: Korona se prevenira vakcinama, nošenjem maski i držanjem distance; za hantavirus je bitno izbegavati kontakt sa glodarima, i čistiti potencijalno kontaminiran prostor, noseći zaštitu
Dakle, hantavirus je mnogo smrtonosniji po zaraženom pojedincu, ali COVID-19 je bio daleko opasniji globalno jer se lako širi. Zato je COVID izazvao ogroman broj smrtnih slučajeva, dok hantavirus uglavnom ostaje ograničen na ljude koji su bili u kontaktu sa zaraženim glodarima.